СРЕЋАН 8.МАРТ ДАН ЖЕНА

Драге моје даме, због нас жена су вођени ратови,

због нас су главе са рамена падале, и кад нам

потону све лађе ми смо се поново надале.

И још давно давно, док није било овог дана,

због једне жене је посађена цела једна долина јоргована.

Све друге ситнице у животу нису битне, драге моје даме

ма ви нисте ни свесне колико сте битне.

Јер ви на својим леђима носите највећи терет,

својим одлукама мењате свет.

Ви нисте родиле само свога сина, већ нечијег мужа

нечијег брата, нисте росиле само своју кћер, већ нечију сестру

нечију жену, ви својим мудрим поступцима пркосите времену.

Зато драге моје даме хвала вам што постојите, што се гласно смејете,

што стварате и рађате, својим погледом право у срце гађате.

Јер ништа на овом свету није тако посебно, тако скупо,

да није жена све на овом свету било би глупо!28694453_2076640255956476_2029359547_o

Advertisements

ДОЈДИ МОРИ ДА СИ ПООРАТИМО МАЛКО МУКУ ОД ДУШУ ДА СИ ОДТУРИМО

21316394_1080361232066422_6909176525933605569_oШто мори не дојдеш, да си пооратимо?Да се пожалимо, повалимо, куј си кво има, остадомо си сви такој сами по један у кућу па нема човек с кога да вреви да си поорати, на душу да му лакне.Пројдем такоиј кроз сред села, ма нема бре човека да сретнеш, нема кога да видиш, све пусто немаш кому ни да се пожалиш ни да се повалиш. А оно сам човек готов ђавол, тера си некво на памет тера, и сам си муку створи. Овакој кад се саберемо неколко жене, па си изоратимо, изоратимо, свашта нешто и оној што је било, и оној што ће да буде. Некад се посмејемо, некад одплачемо, ма некад се и посвађамо, оно и за свађу треба двојица. Леле бре, остаремо си, и нашо си пројде, ма свачија сила за време била, те и наша такој. Има си такој умремо саме ма нема куј да ни најде, мене ме од тој млого стра. Пијем си по пуну шаку лекови, кво да работим кад без њи ич не могу. Море пусти да остану, чини ми се душа ми се усмрде на лекови па ми у уста све горчи. Ајд да је по један ели дева, а оно пуна шака, све паре си на лекови издава. Кад излезнем из апотеку ма ко у задругу да сам била, кесе пуне па препуне. Кво ћу кад такој мора. Мене ме неје стра од мрешку, оно кад би тело одма да се умре и готово, но ме стра, некво ће ме начне ће ме очанчи, па после ни на там ни новам. Куј ће ме после гледа и преврта, ма нећу никога да мучим, за тој си водим ред и пијем си овија лековчине, па докле си тикем буде. Оно скоро код нас у село беше умрел човек, и такој си лежал на сред собу целу недељу, нити куј има да га види нити да га чује. Можда је нокога и звал да му помогне али неје имало куј да га чује ели у туј малу нема више никој. Поштар кад пошал да му носи пензију он га таг нашал. Па после и милиција и доктури сви дотрчаше, да виде неје ли га неки утепал. Е од тој такво ме и мен стра што смо малко људи по село остали па смо све закасали. Затој и ти од саг па новам по често да доодиш, да си пооратимо и да видиш дали сам жива. Мож запнем врата некад. Чек да се дигнем, да обујем сандале, да се забрадим ћу врљим вигаре на грбину па ћу излезнем да те испратим.

СВЕ СИ ИМАМ АЛ ЋЕ МИ ДАВАШ МАЛКО ОД ТВОЈЕ

Несам ти ја тикем тека, пензију си имам за ништа си не жељујем, отидем си до задругу па си накупујем свашта нешто. Какав ми је дом мој покојни муж оставил да се човек у чудо вати, ма и дом и авлија ма све пуно и пуновато, а поједини мисле само они леб једу а ми овде трпимо, ма никој сас златну ложицу не куса сви једемо тај исти лебац. Што сам си компири овуј годину навадила ма страшно, гоџа се родили но ко велим да ми давате малко од онија ваши, млого убави сорту да запатим од њи. Оно мори жути кад’и испечеш ко брашно сипкави, бела јела се зову знаш онија што ономад беосте испекли. Млого родна овај година епа није скоро овак било, све се родило па преродило ал дали ће на добро да буде тој не знам, тој ће видимо. Градина ми млого беше убава ма што сам си паприку набрала лом. Ма и на децу си дава и за мен си има какву сам си торшију турули ма ко стакло, ал ти овеј што си на низу нанизала некако по убаве, ће ми даваш неку тикем за семе па ко оће нек буде. Лани мори што посеја онија пипер не 22540197_1432403653547202_7983943371641943989_nтеја да пукне а саг видим лепо се родило. А бели лук какав си ми појде кад га посади реко овој страшно има да буде, кад оно паде киша па све изметиљаве оштурело га дабогда.Него виџ да видиш там по ћошке има ли неки венац за мен, тикем за семе да имам за догодине а овак за једење ци поминем.

НАЈГОРА СВИЊА НАЈБОЉУ ЈАБУКУ ИЗЕДЕ

Млого си човек треба очи да отвара кад реши да се жени, ели девојка кад реши да се одава. И куче се од сорту гледа кад се узима, а камо ли па човек кад се у кућу доводи. Крушка никад испод јабуку не пада него си падне испод крушку, не може грањка од дрво да буде зелена и родна ако је корен лош и труљив. Море пре него се одлучиш на женидбу треба и на гробље да отидеш, па споменици од бабу и деду од невесту да видиш, па да се распиташ како су живели од кво су умрели и какви су људи били. Али куј тој слуша кад је млад, куј да му докаже да си је све такој, заљубе се залете се ко мушица у сирутку па после погрешили, после им ђавол крив. Оно истина сваки га бира за најбоље али оно се обрне па испадне наопако. Такој си тој обично бива од кад је света и века најгора свиња си најубаву јабуку изеде. Али нека је и такој нек си иде кад му је време цвет се кида кад цавти ели кад прецавти никој га неће ни погледа.

МОДЕРНО ВРЕМЕ

Дојде некво чудно време, да ти оној што се јучер испилило и само што је зинуло на овија свет, прича како треба, и кво је модерно а кво неје.

Дојде време да оној што је некад било  паметно, саг је глупаво заостало.

С оној што се будала дичи паметан се стиди, а саг је све изврнуто наопако.

Саг, несу модерне ни моје черге ни моје вутаре, ни костими ни чарапе, саг су млого модерне некве там пачавре што и чак из кинези докарују, и смрде на пластику и куј знаје све кво.

Опереш га двапут оно се провиди ко цедило се отегне.

Епа не дам си ја овеј моје рукотворине од чисту вуну, од моје си овце за никакву тамо њину моду.

Не знају они колко ноћи ја несам спала, и руке и очи сам си упропастила док сам све тој исплела и изткала, па саг неје модерно.

Море не знају они за муку, кад би знали овој моје би било и нај скупо и нај модерно.

Кад отворим мој шифуњер па погледам, оно бре ко купено цвејке, нема која боја да нема черге, па која од коју поубава.

А од вутаре и да не причамо, и шаренка и зеленка и моравичка, ма лепота.

Веженије колко оћеш, ал кво да работим кад тој саг неје модерно, куј ли па измисли туј моду, мора да ништа не разбира.

Какав ли је овој народ што туђо уздиза а њигово си поцењује?

Све туђо поубаво све туђо јејце с две жутке, а њигово мућак!

ПОГАЧА

За нас људе са села погача је душа куће, симбол породичне слоге и доброте.Због тога се свака домаћица труди да умеси што бољу погачу. Код нас се до дана данашњег задржао обичај да се гост прво послужи сољу и хлебом, па тек после осталим што је Бог дао а домаћин спремио. Кад се може за госте се спрема најукуснији хлеб – погача. Погача се обично не сече него се ломи, јер нож симболише свађу у кући. Погаче се припремају за рођење, крштење, венчање, славе итд. Наше баке су се надметале која ће да умеси најбољу пресну или стругану погачу, али данашње новопечене домаћицевећу пажњу придају модернијим савременијим погачама. Оне се другачије зову лиснате погаче, за њихово спреманје се осим воде, квасца, брашна и соли користи млеко и маргарин. Наравно погача се може обликовати и декорисати на различите начине.

Ево рецепта моје омиљене лиснате погаче у облику сунцокрета.Потребно је;  1кг брашна тип 400, 500мл млека, 1 коцкица квасца, 1/2 пецива, 3 јаја, 1 маргарин, мало соли и мало шећера, сусам за украшавање.

Поступак; Рас

 

топити квасац у топло млеко, додати мало шећера, мало соли, сачекати десетак минута да квасац надође па ову смесу додати у посуду где се налази брашно, јаја и прашак за пециво. Умесити тесто да маса не буде ни превише мека ни превише тврда. Оставити да одстоји 1сат, затим тесто поделити на 4 дела, три већа и један мањи. Сваки део посебно развући оклагијом у облику правоугаоника и премазати маргарином па слозити као књигу и оставити на страну. Затим сваку јуфку развући у круг величине тепсије и лепити једну на другу кору. Тако сложити три коре а четврта иде у средину цвета. Погачу премазати једним жуманцетом и посути сусамом. пећи на 250 степени првих 20 минута, затим смањити на 200 још 25 минута.

ВУРДИЈАДА 2017

 

Гастрономско туристичка манифестација „Вурдијада“, одржана је 21. октобра 2017. године у месту Бабушница недалеко од Пирота. Манифестација је ове године одржана у просторијама бабушничког хотела „Црни Брх“ са почетком у 12 часова. Током дана су многобројни такмичари нудили купцима своје производе, а на њиховим штандовима су се осим вурде нашла и многобријна јела националне кухиње. Своје умеће у припремању вурде показала су 42 произвођача , а било је ту и такмичења у декорисању штандова. Ово је шеста година за редом како се одржава ова манифестација, а из године у годину расте и број излагача, и број посетилаца. Циљ ове манифестације је да споји произвођаче вурде са директним купцима. Вурда се иначе прави од млека и за један килограм вурде потребно је 6 до 10 литра млека. Организатор ове манифестације је Туристичка Организација Бабушнице, а председник жирија „Вурдијаде“ 2017. године је био Ненад Гладић. Прво место у припремању вурде ове године освојила је Снежана Савић из Бабушнице.

МЕШЕЊЕ ЛЕБА

Ели, да згодим па никако, у овуј државу и на овија народ се не згађа никако.

Немож да згодиш ни на мужа, ни на свекрву, ни на децу, ни на комшије.

Цел живот сам месиља била… ма, ни на брашно се више не згађа.

Месим ко и увек што сам месила, а оно ко тулта.

Море и пециво му тура и јајица му троши, али ништа не помага… дали је до брашно ели је до квасац ел ја до месиљу, незнам.

Незнам, па ич незнам, у бездер се увати … гоџа брашно узомо у онога што дооди с плаво камионче.

И такој, незнам како да га саг протуримо и изедемо, ма ни пцета га више неће једу.

Кад га турим у тепцију, оно помодреје ко да си кал турил да печеш.

Ма, кликери од њег мож да правиш кад се испече.

Ви ,ако му знате некви маривети, казујте кво да работим.

Ја да му бајем немогу и незнам.

285269_328694770584803_403921470_n

ЂАВОЛ БАБА БИЛА

У оној време млого се трпело, неје имало ни кво да се изеде ич уста да се тури.

Даду ти колко ти даду, кад има а кад нема ондак ништа.

Неси ни смејал да потражиш одма тојага има да ради, ма какав бели леб,

и црни је бил добар али кад га има, поједини људи су кордељи јели па

су живи остали. Али и таг су се људи снаодили сас разна лукавства,

куј си је имал акал боље је проодил од онија глупави.

Такој овде једна жена из златарску фамилију беше село узбунила,

море чак и краљ је чул за тија случај, па беше жандари пратил да виде

дали је тој истина. Баба багим снила сан Богородица вој се на сан указала,

па вој казала куде има злато у планину. Али мора да се иде до тој место само

сас бели коњи. И такој ти она убеди људи из село да је тој истина, и одабра

нај богати људи из село који имају бели коњи, да се иде да се вади тој злато.

Сваку недељу се коље по један брав, овца или ован спрема се једе се, а баба легне

да спи да види кво ће саг да сања, куде ће вој се приказу катанци и злато, а они

копају и превртају камен и стене. Неје имала ни премену у кво да се облече, но

отиде код комшије па казувала да вој даду платно да сашије аљине, па кад најду

злато нема да броји пуне криваче им има даде. Такој си она помињувала и за dsci4888.jpg

једење, и за облекло, а кад се са све снабдила једну ноћ је штукла и отишла,

ни ју куј више видел ни је куј више чул за њу.

 

КЕКАМ И СМРТ ЧЕКАМ

Леле, не знам кво ћу работим и куде ћу се девам, нешто ме све зашумоглавује

у главу овија притисак ме изеде. Млого ти дете досађујем сваки дан доодим

да ми мериш притисак. Али ти немој се љутиш, ја још малко ћу дододим

па после кад липшем нема ти више досађам. А, па видим ја да га има, почнем се

лелејем на там но вам, све ме стра ћу се скокеришем негде немож ме најду после.

Ајд дањом кад рипне ја дојдем код теб измерим га, па си попијем још едан лек19532720_308543026265407_606551059_odsci4748.jpg

ако га има, ал ноћом кад рипне, не знам кво да праим никако ноћ да прекарам.

Ономад, кад свиње беомо клали све се ноћом подиза, од месо ли је, од чварци ли је

незнам. Од како сам тија притисак добила, ја си пуну шаку лекови пијем,

чинимиске од њи душа ми се усмрде. Баш јучер појдо низ басамаци, а носео

вилџан у руке, кад ми се стамни а ја по натам по новам, држ за дзид ма

једва се одржа на ноге. Оно све ми доктури забрањују, и слано и љуто, и

расолницу ич да не пипам, а ја њу проклету ко нај волим да пијем.

Некако ми дава расолница апетит, ели љуту црцорку, чинимиске ништа

на свет не волим ко љуто. Ма како си па оће, не це млатим да батаљујем

ни слано ни љуто, оно ја бијем у осамдесет године, ма нећу за малко да

батаљујем, него кекам и смрт чекам.