МЕШЕЊЕ ЛЕБА

Ели, да згодим па никако, у овуј државу и на овија народ се не згађа никако.

Немож да згодиш ни на мужа, ни на свекрву, ни на децу, ни на комшије.

Цел живот сам месиља била… ма, ни на брашно се више не згађа.

Месим ко и увек што сам месила, а оно ко тулта.

Море и пециво му тура и јајица му троши, али ништа не помага… дали је до брашно ели је до квасац ел ја до месиљу, незнам.

Незнам, па ич незнам, у бездер се увати … гоџа брашно узомо у онога што дооди с плаво камионче.

И такој, незнам како да га саг протуримо и изедемо, ма ни пцета га више неће једу.

Кад га турим у тепцију, оно помодреје ко да си кал турил да печеш.

Ма, кликери од њег мож да правиш кад се испече.

Ви ,ако му знате некви маривети, казујте кво да работим.

Ја да му бајем немогу и незнам.

285269_328694770584803_403921470_n

ЂАВОЛ БАБА БИЛА

У оној време млого се трпело, неје имало ни кво да се изеде ич уста да се тури.

Даду ти колко ти даду, кад има а кад нема ондак ништа.

Неси ни смејал да потражиш одма тојага има да ради, ма какав бели леб,

и црни је бил добар али кад га има, поједини људи су кордељи јели па

су живи остали. Али и таг су се људи снаодили сас разна лукавства,

куј си је имал акал боље је проодил од онија глупави.

Такој овде једна жена из златарску фамилију беше село узбунила,

море чак и краљ је чул за тија случај, па беше жандари пратил да виде

дали је тој истина. Баба багим снила сан Богородица вој се на сан указала,

па вој казала куде има злато у планину. Али мора да се иде до тој место само

сас бели коњи. И такој ти она убеди људи из село да је тој истина, и одабра

нај богати људи из село који имају бели коњи, да се иде да се вади тој злато.

Сваку недељу се коље по један брав, овца или ован спрема се једе се, а баба легне

да спи да види кво ће саг да сања, куде ће вој се приказу катанци и злато, а они

копају и превртају камен и стене. Неје имала ни премену у кво да се облече, но

отиде код комшије па казувала да вој даду платно да сашије аљине, па кад најду

злато нема да броји пуне криваче им има даде. Такој си она помињувала и за dsci4888.jpg

једење, и за облекло, а кад се са све снабдила једну ноћ је штукла и отишла,

ни ју куј више видел ни је куј више чул за њу.

 

КЕКАМ И СМРТ ЧЕКАМ

Леле, не знам кво ћу работим и куде ћу се девам, нешто ме све зашумоглавује

у главу овија притисак ме изеде. Млого ти дете досађујем сваки дан доодим

да ми мериш притисак. Али ти немој се љутиш, ја још малко ћу дододим

па после кад липшем нема ти више досађам. А, па видим ја да га има, почнем се

лелејем на там но вам, све ме стра ћу се скокеришем негде немож ме најду после.

Ајд дањом кад рипне ја дојдем код теб измерим га, па си попијем још едан лек19532720_308543026265407_606551059_odsci4748.jpg

ако га има, ал ноћом кад рипне, не знам кво да праим никако ноћ да прекарам.

Ономад, кад свиње беомо клали све се ноћом подиза, од месо ли је, од чварци ли је

незнам. Од како сам тија притисак добила, ја си пуну шаку лекови пијем,

чинимиске од њи душа ми се усмрде. Баш јучер појдо низ басамаци, а носео

вилџан у руке, кад ми се стамни а ја по натам по новам, држ за дзид ма

једва се одржа на ноге. Оно све ми доктури забрањују, и слано и љуто, и

расолницу ич да не пипам, а ја њу проклету ко нај волим да пијем.

Некако ми дава расолница апетит, ели љуту црцорку, чинимиске ништа

на свет не волим ко љуто. Ма како си па оће, не це млатим да батаљујем

ни слано ни љуто, оно ја бијем у осамдесет године, ма нећу за малко да

батаљујем, него кекам и смрт чекам.

МЛОГО ВИ ДОБРА РАСОЛНИЦА

Одамна још док сам била дете нешто се сети, кад поп беше дошал да свети воду за славу. Играо се ја клиску с још нека децу комшичета по авлију, кад куче налаја иде неки. Погледа ја, оно поп истурил мешину и иде отуд. Питује има ли ји моји дом?Ја реко има ји туј су, ајде напред, и улезомо заједно у кућу. Мати месеше баницу, башта седеше уз астал а стара баба лежеше болесна у кревет на сламарицу.Поп туј обави обичај, свети водицу, ал све ми нешто невесел, онакој алев дојде у лице.Ко да је целу ноћ пил, протресе се нешто сав.Башта га понуди с ракију али он нетеја, него потражи расолницу ако имамо пинул би. У имамо млого лепу расолницу, ма црвена појима немаш каква је ма мртва уста да ју пију, одговори башта.Пристаде поп, ће попије једно лонче. Башта погледа по там, по овам ма нема у кво да му наточи, па се бркну под бабин кревет и там најде некву чинијицу, и отиде да му наточи расолницу. Донесе башта и суну му, он натеже ма све попи на искап.Леле што ви добра расоница поче поп да ју вали, кад би пинул још малко добро би било.Донесе башта још, поп пије а оно му некако добро на душу, па поче па да ју вали е овакву расолницу несам скоро пил. Овакву расолницу сваки домаћин у кућу треба си има. А ја дете ко дете ћута , ћута па се излете, ма имамо ми колко оћеш, друге године ју попијемо, али саг како се пацов удави у кацу ич несмо 202813_4628247830783_888194667_oпипнули. Мати и башта ме погледаше обојица, па сас очи ко сас стреле да ме прострелише, ја се оћута, видо да погреши. Леле кад се поп наљути , па кад поче онуј посуду од земљу да удара. А мене ми докриве, ма жал ми за бабу па му реко да не удара јако ковиче, има баба да се љути она си у тој ковиче иде по улице, и стоји си вој туј под кревет. Она стара и болесна жена па немож да излази напоље. Ау, кад си он па тој чу ма побледе ко крпа, ма отиде си нетеја ни да чека башта неку пару да му даде за светење водицу.

БАКА

Село без људи, школа без ђака,

на огњишту само по која бака,

потпуно сама нико је не пази,

деценију осму увелико гази.

Радо се сећа прошлих времена,

не жали за ничим јака као стена.

Колко до јуче млада је била,

танка, висока, као горска вила.

Сад је изнемогла, издају је очи,

а могла је каже и кућу да прескочи.

Сећањима својим времену пркоси,

терет свог живота на леђима носи.

Поносна и скромна, кроз живот корача,

што је више ломи она је све јача.

Нема неких жеља у овом животу,

још се само нада да доживи стоту.

 

ЈЕДНО ПА И ОНО БЕЗ ДНО

Од напред су људи по гоџа децу чували, по пешес седам, па за сваку работу има по неко.Ич се несу секирали, ни мислили кво ће им оставе на туј децу.Важно да су га родили и дали му голи живот, па за остало нек се снаоди куј како знаје и умеје.Нел ако су гоџа свако си има своју судбину, и свакога си своја срећа прати.Чим малко одрасте и разазнаје одма га задужују с некву работу, ели овце да чува ели нешто у поље да работи, нема седење.А свекрва чим нај старога сина ожени и снајку доведе, њу њива више ич не виде.А не ко у данашње време вучеш се по њиву док си жив, и док се начисто не испатравиш и не искривиш, да немож по пут да одиш и сам себе да служиш.Родиш по једно дете и чуваш га ко дDSCI4887.JPGве очи у главу, свака га работа промине. Све дај ја ћу синко немој се ти мучиш, и оно буде једно, па и оно без дно.И такој га од малецко научиш да му све угађаш и удовољујеш па све такој док си жив.Док је по малецко, па немари али кад порасте, обрал си бостан.Де по убаве ципеле да му купиш, по убаво да изеде да се премени и такој.Плац да му купиш у град, кућу да му направиш да се не мучи ко ти, да не живи у село но господин да буде.Па поубава кола да му купиш, па ринташ док си жив да му удовољиш. А оно, најскупе цигаре пуши, најубава кола вози, у град си кућу има, а за теб како си тој га слабо занима.

У ВАЛЕНЕ ЈАГОДЕ С’МЛОГО ГОЛЕМУ КРОШЊУ НЕ ИДИ

Од вајкада се по село причало, неко девојче чим млого вале,

неје туј нешто како ваља. Ете, срето онога и онуј, убава му онај.

А они ју кудише по село, те неје убава груба, те неје вредна лења,

сто мане вој најдоше, а она златна женица испаде.

Златну дечицу си нарађа па и очува, па си убаво.

Е тој што си је сиромашно на дом било, тој си је па друго.

Неје срамота да будеш сирома, срамота је кад краднеш.

Оно велеоше, ма голо ко влаша, ништа неје донело у дар,

али оно дадено и крадено не траји, ене с’г је побоља газдарица

од млого који по виђени људи.

А по неко вале, вале, како имућно па богато, а оно кад дојде

па све распуџака, и оној што је неки стварал и мучил се,

од душу га отрпел, кал испод нокти вадил па створил.

Затој саветујем гоџа људи, ма не иди у валене јагоде

с’млого голему крошњу.DSCI4826

НАША БРЕНА

Брену смо очували од малечко, ко саг да гледам кад ни се опули магарица, и беше принова у нашу шталу. Лелке, малечко магаренце, сви се зарадувамо за њег, ма чували смо га ко малечко дете.Дадомо му име Брена, по онуј нај убаву певачицу коју ја и баба највише волимо.

Цел живот ни је служила Брена, доносили смо си с њу сено, све онакој на нарамци врзано, грањке за подклађување огањ, идемо у задругу по намирнице, па отуд напунимо бисадзи сас свашта. Ма понешто и одозгор у стршељ туримо.

Носила је и нас на грбину колко пут, дал мен ели бабу, кад појдемо код доктура па долеко немож пешки да одимо. Ма Брена ни је била ко члан породице, толко смо ју заволели и ми њу и она нас. Цел живот смо се мучили и она и ми, и носили смо си сваки свој терет на грбину.

Е саг кад смо остарели, остаре и Брена, неможе висе ни она ништа да работи, слабо и једе нема зуби. Ма једва се сирота дигне јутром колко је стара. Доодише прекупци и матрапази да ју пазаре, чули имамо магарицу, а остарели смо па ју немож чувамо више. Они ни за њу даваше четири иљаде. Лелке Бошке, па незнају они колко она вреди, па ју не би дал ни замилиони а камо ли за четири иљаде. Оратимо си вечером сас моју бабу, ма нема да ју продавамо, има си ју чувамо туј у нашу шталу да липше си од старос, колко за толко је заслужила, ели цел живот ни је служила.

ПОПИ, ПОЈЕДИ, И ОБЛЕЧИ СЕ У КВО ТИ ЈЕ МЕРАК, ТОЈ ЋЕ ТИ И ОСТАНЕ.

Трчало се, работоло се кога колко ноге носе и куј је колко снагу имал за работу.

Дањом трчимо работимо у поље, а ноћом у руке.Ма на венер сам по целу ноћ

прела, врткала, ткала.Кво ћу кад сам се створила женско да будем, а жена је

стуб у сваку кућу.Мораш на сви у кућу да исплетеш чарапе, костими, мораш

да ткајеш черге да има с кво да се покријеш, да омедиш, да спремиш, децу да

рађаш, ма незнаш кво ћеш пре.И све се зачувувало да има, све мора да има и за старо и за ново, знало се које је за које.

Млого сам се мучила и штедиола да има.Е  да сам таг знала да на све прооди

мода, и да ће моја деца да потврљају моје черге и вутаре ич не би штедела.

А ја сам све тој одработила и отпатила за њи да има, а њи тој ич брига није,

и пет паре си не давају што ће тој све мољци да изеду.Кво ли сам па с тој

постигла што сам штедила? И мен још малко нема да има па сланце ци

па греје. Е да ми је овај памет а младе године, ма ич за ниста не би остаљала

али кује је тој знал да ће овак да буде. И на моју ћерку си викам, море тури

си на остал најубав стољњак, тури си на кревет најубав прекривач, саг

кад ти је мерак облечи које ти је нај убаво, ма немој ко ја да се мучиш

и да остаљаш да има. Него попи, поједи и облечи се у кво ти је мерак,

тој ће ти и остане. И немој се млого секираш за никога нема вајда од

секирацију, осмори се и поживи колко тије Бог рекал.DSCI4824DSCI4750