БАКА

Село без људи, школа без ђака,

на огњишту само по која бака,

потпуно сама нико је не пази,

деценију осму увелико гази.

Радо се сећа прошлих времена,

не жали за ничим јака као стена.

Колко до јуче млада је била,

танка, висока, као горска вила.

Сад је изнемогла, издају је очи,

а могла је каже и кућу да прескочи.

Сећањима својим времену пркоси,

терет свог живота на леђима носи.

Поносна и скромна, кроз живот корача,

што је више ломи она је све јача.

Нема неких жеља у овом животу,

још се само нада да доживи стоту.

 

Advertisements

One Reply to “БАКА”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s