ДОЈДИ МОРИ ДА СИ ПООРАТИМО МАЛКО МУКУ ОД ДУШУ ДА СИ ОДТУРИМО

21316394_1080361232066422_6909176525933605569_oШто мори не дојдеш, да си пооратимо?Да се пожалимо, повалимо, куј си кво има, остадомо си сви такој сами по један у кућу па нема човек с кога да вреви да си поорати, на душу да му лакне.Пројдем такоиј кроз сред села, ма нема бре човека да сретнеш, нема кога да видиш, све пусто немаш кому ни да се пожалиш ни да се повалиш. А оно сам човек готов ђавол, тера си некво на памет тера, и сам си муку створи. Овакој кад се саберемо неколко жене, па си изоратимо, изоратимо, свашта нешто и оној што је било, и оној што ће да буде. Некад се посмејемо, некад одплачемо, ма некад се и посвађамо, оно и за свађу треба двојица. Леле бре, остаремо си, и нашо си пројде, ма свачија сила за време била, те и наша такој. Има си такој умремо саме ма нема куј да ни најде, мене ме од тој млого стра. Пијем си по пуну шаку лекови, кво да работим кад без њи ич не могу. Море пусти да остану, чини ми се душа ми се усмрде на лекови па ми у уста све горчи. Ајд да је по један ели дева, а оно пуна шака, све паре си на лекови издава. Кад излезнем из апотеку ма ко у задругу да сам била, кесе пуне па препуне. Кво ћу кад такој мора. Мене ме неје стра од мрешку, оно кад би тело одма да се умре и готово, но ме стра, некво ће ме начне ће ме очанчи, па после ни на там ни новам. Куј ће ме после гледа и преврта, ма нећу никога да мучим, за тој си водим ред и пијем си овија лековчине, па докле си тикем буде. Оно скоро код нас у село беше умрел човек, и такој си лежал на сред собу целу недељу, нити куј има да га види нити да га чује. Можда је нокога и звал да му помогне али неје имало куј да га чује ели у туј малу нема више никој. Поштар кад пошал да му носи пензију он га таг нашал. Па после и милиција и доктури сви дотрчаше, да виде неје ли га неки утепал. Е од тој такво ме и мен стра што смо малко људи по село остали па смо све закасали. Затој и ти од саг па новам по често да доодиш, да си пооратимо и да видиш дали сам жива. Мож запнем врата некад. Чек да се дигнем, да обујем сандале, да се забрадим ћу врљим вигаре на грбину па ћу излезнем да те испратим.

Постави коментар