ПОСЛЕ ВРШУ НИКНЕ КАМИЛИЦА

Седо си пред кућу на басамаци да се малко одморим и да си гледам сланце докле заоди. Око мен тишина, а беомо некад пуна кућа па немож човек на ред да дојде за орату.

Кад маши очи по двор, оно там све до лесу и до ајат никла камилица, ма, прострла се по авлију ко черга па мирише ли мирише.Ма неје било баш скоро али ко саг да гледам како вршалица доди у нашу авлију да вршемо жито.

Прве сви идемо у комшилак да помагамо на вршу па после па они дојду код нас.Кад развучу онија каиши од трактор до вршалицу, упале трактор и врша може да почне.Двојица се укаче на дреш да сечу јужја на снопови, неки работе на џакови куде испада пшеница, а жене позади вршалицу сас виле отурају сламу.
У двор настане бука и гужва… плева, слама и прашина лете на све стране. Жито иде у вреће а семе од камилицу испадне сас плеву и сламу па се посеје по авлију, ма да је неки тел такој да га посеје оно не би никло.

Кад се заврши врша, иде се код домаћина на ручак, а вршачи вечером спе испод вршалицу, не смеју си никому повере машине. Што је сигурно, сигурно је.